"Spreman je da pokrene PAKAO!" Trampovi planovi za rat u Iranu napravile pometnju,oko jedne stvari su svi zabrinuti

Predsednik SAD Donald Tramp izgleda sve više zainteresovan za pronalaženje izlaza iz rata sa Iranom, ili ono što on naziva "stišavanjem rata". Ali njegova strategija izlaska je nejasna - a Trampove pomešane poruke sugerišu da je još uvek neodlučan šta bi najbolje funkcionisalo - da pojača sukob kako bi ga što brže okončao ili da gura ka pregovaračkom rešenju sa Teheranom.

U utorak je Tramp signalizirao da bi SAD mogle da primene obe strategije istovremeno. Za nekoliko sati Pentagon je naredio slanje kopnenih trupa u region, a američki pregovarači su iranskom režimu poslali novi mirovni plan od 15 tačaka. Do srede, Bela kuća je pozivala Iran da prihvati sporazum, preteći da će udariti zemlju jače nego ikad ako to ne učini, podstičući dalju zabunu oko Trampovih namera.

Kako rat eskalira, unutar administracije raste zabrinutost da Tramp nema konkretan plan za ono što sledi, prema rečima bivših američkih zvaničnika i spoljnih saveznika bliskih Beloj kući, od kojih su neki govorili pod uslovom anonimnosti.

"Veoma su zabrinuti jer je jasno da Tramp nije o svemu dobro razmislio", rekao je bivši visoki zvaničnik administracije koji je služio pod Trampom u njegovom prvom mandatu, a koji je tražio da ostane anoniman.

U sredu je portparolka Bele kuće Karolina Livit rekla da predsednik Tramp "ne blefira i spreman je da pokrene pakao".

"Iran ne bi trebalo ponovo da pogreši", dodala je Livit.

Iran je odgovorio odbacivanjem mirovnog predloga, što je pokrenulo pitanja o tome da li su dve zemlje zaista bile uključene u ozbiljne diplomatske razgovore. Zapanjujući razvoj događaja tipičan je za Trampov pristup ratu koji je zahvatio Bliski istok, potresao globalnu ekonomiju i zabio klin između različitih frakcija Republikanske stranke.

Zvaničnici Bele kuće insistiraju da SAD diktiraju tok događaja u Iranu. Ali iransko odbacivanje mirovnog plana podvuklo je činjenicu da Tramp ne može u potpunosti da kontroliše pravac sukoba.

Pored Trampovih širih ratnih ciljeva, otvoreno je pitanje kako SAD mogu da obezbede Ormuski moreuz, kroz koji protiče približno 20 odsto globalnog izvoza nafte i gasa. Više od tri nedelje nakon početka rata, SAD još uvek nemaju odgovor za zaustavljanje iranskih napada na komercijalne brodove u tom plovnom putu koji su doveli do skoka cena - i do sada su Trampovi pozivi saveznicima NATO-a i drugima da pomognu ostali neuslišeni.

"Problem za predsednika je Ormuski moreuz. Ako ga ostavi u iranskim rukama, biće mu teško da proglasi pobedu", rekao je Stiven Hedli, koji je bio savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Džordža Buša.

Trampov neuspeh da se konsultuje sa drugim zemljama jedan je od razloga zašto administracija ima toliko problema da pridobije saveznike da pomognu, dodao je.

Neizvesnost u Vašingtonu oko sledeće faze rata pojačana je u sredu kada su se pojavili novi detalji o predloženom mirovnom planu administracije.

Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson ponovio je uverenje Bele kuće kada je novinarima na Kapitol Hilu rekao da misli da SAD "završavaju" vojnu operaciju.

"I mislim da će to biti završeno u kratkom roku", rekao je Džonson.

Međutim, neke od njegovih kolega republikanaca počele su javno da dižu uzbunu zbog vesti da je Tramp naredio raspoređivanje više od 1.000 padobranaca u Iran. Kongresmenka Nensi Mejs iz Južne Karoline kritikovala je raspoređivanje trupa nakon što su zvaničnici odbrane održali brifing iza zatvorenih vrata.

"Upravo sam izašla sa brifinga Predstavničkog doma o Iranu za oružane snage. Dozvolite mi da ponovim: neću podržati trupe na terenu u Iranu, još više nakon ovog brifinga", napisala je Mejs u ​​objavi na X.

Retka kritika republikanskog poslanika istakla je podelu između antiintervencionističkih pristalica MAGA i jastrebova u stranci koji podržavaju ratne napore. Kasnije u sredu, predsednik Odbora za oružane snage Predstavničkog doma Majk Rodžers rekao je novinarima da Pentagon ne daje poslanicima dovoljno detalja o ratu, objavio je CBS News.

Uzdržana reakcija na američki mirovni predlog među republikancima u Kongresu dodatno je naglasila zabrinutost koju mnogi u stranci osećaju zbog rata uoči izazovnog ciklusa srednjoročnih izbora.

Mirovni plan od 15 tačaka i oprezan Iran

Mirovni plan je, između ostalih uslova, navodno uključivao zahteve da Iran napusti svoj nuklearni program, ograniči svoje balističke rakete i dozvoli ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Činilo se da podseća na mirovne predloge koje su američki pregovarači Stiv Vitkof i Džared Kušner - koji vode napore sa Iranom - koristili u mirovnim pregovorima u Gazi i Ukrajini.

Ti planovi su takođe uključivali predloge od više tačaka koji su kasnije menjani kako su se pregovori razvijali.

Plan je procureo nakon što je Tramp prošle nedelje zapretio da će eskalirati rat za 48 sati ako Iran ne pristane da ponovo otvori Ormuski moreuz. Tramp je promenio kurs u ponedeljak, rekavši da je odlučio da obustavi novi napad na pet dana jer Iran i SAD postižu "veliki napredak" u postizanju sporazuma o okončanju rata.

Ali čak i pre nego što je Iran odgovorio, stručnjaci za Bliski istok upozorili su da će režim u Teheranu maksimalističke zahteve smatrati nemogućim. Kaže se da je režim oprezan prema naporima SAD da pregovara nakon što je administracija prošlog meseca obustavila razgovore o iranskom nuklearnom programu pre nego što je nekoliko dana kasnije pokrenula rat.

Kada je stigao iranski odgovor, jasno je dao do znanja da Teheran veruje da ima podjednaku, ako ne i veću, kontrolu nad pravcem rata nego SAD, uprkos Trampovom insistiranju da su SAD već pobedile.

Iranski zvaničnik, citiran anonimno na državnoj televiziji, odbacujući plan, rekao je da Teheran ima svoje zahteve za sporazum o prekidu vatre.

"Iran će okončati rat kada odluči da to učini i kada se ispune njegovi uslovi", rekao je zvaničnik.

Govoreći na državnoj televiziji u sredu, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je da se između dve zemlje ne vode nikakvi pregovori. Arakči je takođe rekao da Iran ne planira da otvori Ormuski moreuz za zapadne brodove saveznike SAD.

"Nema razloga da se dozvoli prolazak brodova naših neprijatelja i njihovih saveznika", rekao je.

Bela kuća se možda kladi da bi slanje kopnenih trupa u Iran moglo da izvrši pritisak na režim da ponovo otvori Ormuski moreuz i na kraju ga dovede do potpune predaje. Međutim, nije jasno kako će ograničeno raspoređivanje trupa od strane elemenata 82. vazdušno-desantne divizije uticati na moreuz ili promeniti širi tok sukoba.

Vojni stručnjaci su rekli da će se snage verovatno fokusirati na pomoć u stvaranju uslova za ponovno otvaranje kritičnog plovnog puta. Jedan potencijalni scenario uključuje preuzimanje kontrole SAD nad ostrvom Harg, malim ostrvom u Persijskom zalivu koje služi kao glavno čvorište za izvoz iranske nafte.

"Slanje kopnenih trupa dalo bi SAD veliku prednost i bolju kontrolu nad Ormuskim moreuzom", rekao je za BBC Miad Maleki, bivši zvaničnik Ministarstva finansija koji je pomagao u nadgledanju sprovođenja američkih sankcija iranskom naftnom sektoru.

Ali "to će predstavljati povećanu pretnju našim snagama, tako da je to rizik koji bismo preuzeli", dodaje.

Eskalacija rata slanjem kopnenih trupa je dodatni dokaz da administracija nema artikulisanu strategiju za rat, rekao je Džejson Kembel, bivši zvaničnik američke odbrane tokom Obamine administracije i Trampovog prvog mandata.

"Ono što ovde vidimo nije rezultat dugo osmišljenog plana sa jasnim ciljevima. Više liči na igru nameštanja u kojoj se pitaju koje su mi jedinice sada dostupne?", rekao je.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs/TM)